Trudnicu je zaustavio policijski pas u aerodromu – ono što su otkrili šokiralo je sve!Međunarodni terminal je bio pun putnika, a Sofija je sporo koračala, pridržavajući stomak u sedmom mjesecu trudnoće.Odjednom, lavež je probio buku. Njemački ovčar zaledio se i fiksirao pogled na nju, zarežavši.
„Nisam ništa uradila!“ promucala je Sofija dok su se ljudi zaustavljali i vadili telefone da snimaju.Policajac je znao da pas nikada ne daje lažni alarm. „Gospođo,“ rekao je smireno, „molim vas, pođite sa nama.“
Ovo nije bio izbor.Sofijine ruke su drhtale dok su je odvodili u izolovanu prostoriju pored terminala. Njeno srce je tuklo kao ludo, a pogledi znatiželjnih putnika pekli su joj leđa.
U prostoriji je bio sto, nekoliko stolica i aparat za rendgenski pregled prtljaga. Policajac je zamolio da spusti torbu.„Molim vas, samo mi recite šta se dešava,“ rekla je, glas joj je bio na ivici plača.
„Pas je detektovao nešto neuobičajeno,“ odgovorio je službenik. „Moramo provjeriti.“Sofija je gledala kako stavljaju torbu na pokretnu traku. Na ekranu su se pojavili obrisi njenih stvari – kamera, punjači, odjeća. I onda – nešto čudno.
Mali metalni cilindar, sakriven na dnu. Sofija je zurila. „To nije moje!“ povikala je.Policajci su pažljivo otvorili torbu. U unutrašnjem šavu našli su pažljivo ušiven paket. Unutra – USB uređaj i minijaturna kapsula s nepoznatim prahom.
„Gospođo,“ reče nadzornik, „jeste li svjesni da je ovo bilo u vašoj torbi?“„Nikada to nisam vidjela!“ suze su joj navrle na oči. „Nosim bebu, putujem kući, nemam pojma kako je to završilo tu.“
Dok su slali uzorak na testiranje, Ethan, vodič psa, je sjeo pored nje. „Vjerujem vam,“ rekao je tiho. „Pas je reagovao ne samo na supstancu nego i na stres – vi ste uplašeni, a on to osjeti.“
Rezultati su stigli brzo – prah nije bio eksplozivan, već rijedak narkotik. Policija je pregledala snimke sa kamera i otkrila nešto zapanjujuće: muškarca koji je neprimjetno ubacio paket u njenu torbu dok je bila u redu na pasoškoj kontroli.„Izgleda da ste meta krijumčara,“ rekao je detektiv. „Koriste putnike koji izgledaju ‘bezopasno’ da prenesu robu.“
Sofija je osjetila kako joj se stomak steže. „Znači, da nisam zaustavljena, završila bih u zatvoru?“„Vrlo vjerovatno,“ potvrdio je detektiv. „Pas vam je spasio život.“Policija je pratila trag sa snimka i uhapsila čovjeka koji je ubacio paket.
Bio je dio međunarodnog lanca krijumčara koji su već mjesecima pod istragom.Aerodromsko osoblje organizovalo je posebnu pratnju za Sofiju do aviona. Ethan i Shadow su hodali pored nje sve do izlaza.
„Hvala vam,“ rekla je tiho, spustivši ruku na pseću glavu. „Ne znam kako da vam se odužim.“„Samo se pobrinite za sebe i bebu,“ odgovorio je Ethan. „To je najveća zahvalnost.“
Kasnije, dok je avion uzlijetao, Sofija je gledala kroz prozor, osjećajući i strah i olakšanje. Znala je da je tog dana mogla izgubiti sve, ali zahvaljujući jednom psu i njegovom vodiču – dobila je novu šansu.Kada se vratila kući, poslala je pismo zahvalnosti aerodromskoj jedinici K9. Shadow je postao njen heroj – i simbol dana kada je pravda pobijedila.