Da li ste znali da Gargamel iz Štrumfova uopšte nije bio zlikovac?
Možda zvuči neverovatno, ali u jednoj od prvobitnih verzija priče, Gargamel nije bio oličenje zla koje poznajemo iz crtaća. Umesto toga, on je bio siromašni sveštenik, koji je živeo u zabačenoj crkvi poznatoj kao Crni Zvonik. Njegov verni saputnik, mačak Azrael, zapravo je imao dublju simboliku – nosio je ime anđela smrti iz hebrejske tradicije i predstavljao duhovnog vodiča, ne zlog pomoćnika.
A šta je sa Štrumfovima?
U toj istoj, zaboravljenoj priči, simpatični plavi stanovnici šume nisu bili tako bezazleni. Svaki glavni Štrumf zapravo je simbolizovao po jedan od Sedam Smrtnih Grehova: požudu, proždrljivost, gnev, pohlepu, zavist, lenjost i oholost. Tata Štrumf, sa svojom crvenom odjećom, bio je prikazan kao poglavar svih grehova – metaforički Đavo u simpatičnom obliku.
Navodno, Štrumfovi su bili stvorenja mračne prirode, koja su se množila magičnim ritualima pod svetlom punog meseca, i čija je spoljašnja nevinost samo prikrivala njihovu zlu suštinu.
Ova mračna legenda prenosila se kroz srednjovekovne manastire u Belgiji i Francuskoj, kao upozorenje deci – bajka sa mračnom porukom.
Ali 1958. godine, belgijski crtač Pjer Kulifor – poznatiji pod pseudonimom Peyo – prepravlja celu priču. Umesto mračnog folklora, stvara veseli svet u kojem su Štrumfovi dobrodušni, a Gargamel postaje opsednuti neprijatelj.
Kada je 1981. godine američka verzija serije ugledala svetlost dana, uspeh je bio ogroman. Crtać je preveden na više od 20 jezika, osvojio srca dece širom sveta – i potpuno izbrisao tragove originalne legende.
Neki tvrde da iza ovog obrta ne stoji samo komercijalni interes, već i ideološki motivi. Američki producenti i belgijski autor su, prema tim tumačenjima, želeli da kroz medij ispričaju novu priču, oslobođenu verske simbolike – i time još jednom pokažu koliko lako mediji mogu oblikovati stvarnost.
Ako jedna crtana serija može da preobrati čitav mit – šta sve još može biti iskrivljeno, a da to ne znamo?